‘’БАРИЈЕРЕ И ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ У ЗГРАДАРСТВУ’’
8.05.2012
Милан Момировић, апсолвент биологије на ПМФ-у у Нишу, по оцени стручног жирија, добио је прву награду на конкурсу о „баријерама енергетске ефикасности у зградарству“, који је расписао ЕКОполис, www.ekopolis.tv  и Градска општина Палилула, www.palilula.eu у оквиру пројекта и подршке ЛЕДИБ програма. Момировић  је са групом предузетника и пројектним тимом Управе општине Палилула био у студијској посети Међународном сајму „Греен Буилдинг“ у Верони (Италија), од 09-12.маја 2012.године. где се упознао са примерима најбоље праксе у пројектовању енергетски ефикасних зграда на свету.

Енергетска ефикасност је важна компонента у будућности зградарства, како енергетски ресурси постају све ређи и скупљи, тако се јавља потреба за новим решењима у области енергетске ефикасности у свим сегментима друштва па и зградарству. Као предлог дајемо следеће, изградњу четири енергетски ефикасне односно само-одрживе куће на територији општине Палилула, које би служиле као пример и подстицај за будући развој енергетски ефикасног зградарства у Нишу. Као даљи предлог, постоји могућност да у тим кућама станују социјално угрожене породице. Сматрамо да би се тако могао решити не само проблем прекомерне потрошње енергије већ и проблем сталног становања ових породица. У даљем тексту биће речи о конкретним решењима на плану енергетске ефикасности. Сматрамо да постоје три аспекта која су основ за развој енергетске ефикасности.

Производња – потрошња електричне енергије
Да би кућа заиста била само-одржива, неопходно је да има сопствени извор електричне енергије. Као предлог за ово дајемо кровне конструкције где се уместо конвенционалних црепова, користе соларне плоче за покривање крова и производњу електричне енергије. На овај начин се уз добру експозицију у летњим условима покрива 100% потрошње електричне енергије, док се у зимским задовољи 90% потреба. Даља ефикасност се постиже коришћењем штедљивих уређаја у домаћинству. На пример, коришћењем флуоресцентних сијалица штеди се 70% енергије у односу на стандардне сијалице са Волфрамовим влакном. Посматрајући једну сијалицу може се доћи до закључка да је таква уштеда не значајна али ако се сагледа крупна слика, види се, да би се заменом свих сијалица са Волфрамовим влакном, новим флуоресцентним, постигло смањење емисије гасова стаклене баште једнако уклањању 7,5 милиона аутомобила са улица на глобалном нивоу. Не сме се превидети и уштеда коришћењем кућних апарата са ознаком А за енергетску ефикасност, усталовљену од стране ЕУ Директиве 92/75/ЕЦ.

Потрошња топлотне енергије
На овом плану може се предузети доста тога. Коришћењем топлотно-рефлектујућег стакла у прозорима, у летњим месецима, онемућава се пролаз топлоте из спољашности у унутрашњост куће. На овај начин се штеди електрична енергија, не коришћењем клима уређаја за хлађење просторија, а сама кућа постаје пријатније место за боравак. У зимским месецима постиже се обрнути ефекат, топлотно-рефлектујуће стакло не дозвољава губитак топлоте из куће рефлектујући топлоту назад у просторије. Доказ за ове тврдње јесте употреба термографских камера где се у инфрацрвеном спектру види ефекат који имају топлотно-рефлектујућа стакла у односу на обична стакла. Сами прозори су место највећег губитка топлотне енергије у кући. Треба се урадити и изолација спољашњих зидова, ово даље доприноси уштеди топлотне енергије. Иницијални трошкови овакве градње јесу већи али се касније, кроз уштеду енергије исплате. Још један сегмент мора да буде сагледан како би се употпунила слика о уштеди топлотне енергије. Највећи допринос губитку топлотне енергије је струјање ваздуха, односно хладни ветрови. Ово може да се реши садњом дрвећа око куће, на овај начин ствара се вегетациони појас око објекта што умањује удар ветра и мења климу подручја. То је важно за трајање зиме али доприноси и поправљању стања у летњим месецима. У току лета околно дрвеће може да смањи температуру у околини и за 5оЦ и допринесе повећању влажности ваздуха. Све ово ствара пријатније услове за становање и омогућава избацивање из употребе клима уређаја.

Сакупљање и филтрирање кишнице
Вода је од давнина представљала ограничавајући ресурс за развој људских насеобина, до данас се ова потреба није значајно изменила. Као решење за самосталност куће у односу на допремање воде нуди се сакупљање кишнице. Сва вода која у облику кише падне на кров куће, слива се кроз систем олука у резервоар. Поред резервоара налази се пумпа, заједно са системом цеви служи за допремање воде кроз објекат. Вода добијена на овај начин има техничку употребу, простом доградњом филтера и УВ-лампи, омогућује се добијање воде која је исправна за људску употребу.

На први поглед сакупљање кишнице нема неку повезаност са енергетском ефикасношћу али ако се ово мало боље размотри, увидеће се да јесте повезано. Размислите само о уштедама на изградњу и одржавање водоводног система града. Сакупљањем кишнице прави се затворени круг уз помоћ којег објекат постаје независтан у односу на систем водоводне мреже.

Применом наведеног може се начинити напредак у енергетској ефикасности у зградарству. Овај предлог пројекта замишљен је тако да служи у едукативно – развојне сврхе. Изградњом објеката где се примењују ове идеје, допринело би подизању свести и едукацији становништва, посебно младих нараштаја. Аутор рада: Милан Момировић, апсолвент биологије, Природноматематички факултет у Нишу